Teška adaptacija na vrtić – kako pomoći detetu da se lakše prilagodi?

Polazak u vrtić predstavlja jednu od prvih velikih promena u životu deteta.

Pored uzbuđenja zbog novih drugara, igračaka i aktivnosti, ovo je period koji kod mnoge dece može da izazove nesigurnost, strah i različite emocionalne reakcije.

Dok neka deca navikavanje na vrtić prođu relativno lako, kod druge se može javiti teška adaptacija na vrtić praćena plačem, odbijanjem odlaska, povlačenjem ili promenama u ponašanju.

Važno je da roditelji znaju da je prilagođavanje na vrtić proces koji zahteva vreme. Svako dete reaguje drugačije na promene, a način na koji će prihvatiti novu sredinu zavisi od njegovog uzrasta, temperamenta, prethodnih iskustava i osećaja sigurnosti koji razvija u novom okruženju. Najvažnije je da roditelj shvati i razume kako se taj proces adaptacije deteta na vrtić odvija, i da uvek može da računa na pomoć vaspitača u samom procesu. Deca su nešto najvažnije što roditelji imaju i nije im lako da to ostave u nepoznatoj sredini, kao i osobi koju ne poznaju. 

Proces koji prolaze roditelji i vaspitači je uzajaman. Vaspitač se upoznaje sa novim detetom i ne zna ništa o njemu. roditelj prolazi isti proces. Dete je u centru svega i ono ne razume da mora da boravi tu, i zašto ga roditelji ostavljaju u vrtiću. Taj proces je mnogo manje stresan ako udružimo snage roditelja i vaspitača, izgradimo poverenje. Vaspitač razume strah roditelja i pomaže mu tako što ga upućuje u raspored aktivnosti u vrtiću, svojim stavom i glasom mu odaje utisak osobe koja je od poverenja, i koja je posebna baš zato što je tu da se bavi njegovim detetom. Ta snaga roditelja i vaspitača je veza koja detetu pomaže da se brzo adaptira i prihvati vrtić, decu i vaspitače, kao i ostale odrasle koji rade u vrtiću.

Zašto je navikavanje na vrtić izazovno za dete?

Za odrasle vrtić predstavlja mesto za igru, druženje i razvoj, ali dete na početku situaciju često doživljava drugačije. Odjednom se nalazi u nepoznatom prostoru, okruženo novim ljudima i drugačijim pravilima od onih na koje je naviklo kod kuće.

Tokom prvih dana dete se suočava sa nekoliko velikih promena istovremeno:

• odvajanjem od roditelja

• upoznavanjem novih osoba

• prilagođavanjem dnevnoj rutini

• boravkom u većoj grupi dece

• prihvatanjem novih pravila i obaveza

Zbog toga je sasvim normalno da se kod deteta javi određeni otpor ili nelagodnost. Čak i kada vrtić pruža podsticajno i prijatno okruženje, detetu je potrebno vreme da izgradi poverenje i osećaj sigurnosti, pa se često dopušta da prvih dana ima svoju omiljenu igračku koja mu pruža sigurnost, dok se ne navikne na celo okruženje. Postoji mogućnost da roditelj boravi određeno vreme u vrtiću, u sobi deteta, kako bi se proces adaptacije brže realizovao. Kod neke dece to nije potrebno i izazvao bi suprotan efekat. Procena vaspitača je ovde jako bitna. Saradnja roditelja i vaspitača u ovakvim odlukama je krucijalna, jer vaspitač je osoba koja najbolje procenjuje šta je najbolje za odeđeno dete, kao i roditelje u datoj situaciji. 

Kako izgleda teška adaptacija na vrtić?

Teška adaptacija na vrtić može se ispoljiti na različite načine. Neka deca intenzivno plaču pri svakom rastanku sa roditeljima, dok druga postaju povučena, razdražljiva ili odbijaju komunikaciju sa vršnjacima i vaspitačima.

Kod pojedine dece mogu se javiti i:

• problemi sa uspavljivanjem ili česta noćna buđenja

• promene apetita

• pojačana potreba za bliskošću roditelja

• učestali izlivi besa

• regresija određenih navika, poput ponovnog traženja cucle ili noćnog mokrenja

• odbijanje odlaska u vrtić

• povraćanje i odbijanje hrane, pa čak i vode

Iako ove reakcije mogu da budu iscrpljujuće za roditelje, važno je imati na umu da ne znače da dete nije spremno za vrtić. U većini slučajeva one predstavljaju način na koji dete pokazuje da mu je potrebna dodatna podrška tokom perioda prilagođavanja.

Kako olakšati detetu prilagođavanje na vrtić?

Prilagođavanje na vrtić obično je uspešnije kada roditelji i vaspitači sarađuju i šalju detetu jasne i dosledne poruke. Dete treba da oseti da odrasli veruju da je vrtić bezbedno mesto i da će ono u njemu biti zaštićeno i prihvaćeno.

Nekoliko jednostavnih koraka može pomoći:

• pričajte detetu o vrtiću nekoliko nedelja pre polaska

• zajedno obiđite vrtić ukoliko je to moguće

• uspostavite stabilnu jutarnju rutinu 

• ponesite utešnu igračku

• rastanak neka bude kratak i smiren

• izbegavajte vraćanje nakon pozdrava

• pohvalite dete za svaki mali napredak

• povežite se sa roditeljima dece iz grupe, kako biste omogućili druženje i van vrtića, na taj način deca imaju drugare koje poznaju pa im je rastanak lakši i brži uz poznate drugare

Roditelji često imaju potrebu da produže rastanak kako bi umirili dete, ali to ponekad može da ima suprotan efekat. Kratak, topao i siguran pozdrav obično pomaže detetu da se lakše uključi u aktivnosti.

Koliko traje navikavanje na vrtić?

Jedno od najčešćih pitanja roditelja jeste koliko traje navikavanje na vrtić. Nažalost, ne postoji univerzalan odgovor.

Neka deca se priviknu za nekoliko dana, dok je drugima potrebno nekoliko nedelja ili čak meseci da se u potpunosti opuste u novom okruženju. Važno je da ne upoređujete dete sa vršnjacima, jer svako razvija osećaj sigurnosti sopstvenim tempom.

Tokom adaptacije često se smenjuju dobri i lošiji dani. Moguće je da dete nekoliko dana odlazi u vrtić bez problema, a zatim ponovo počne da protestuje. Takve oscilacije su uobičajene i ne znače da adaptacija nije uspešna.

Adaptacija na vrtić - šta roditelji ne bi trebalo da rade?

U želji da pomognu detetu, roditelji ponekad nesvesno otežaju proces prilagođavanja.

Preporučuje se izbegavanje:

• zastrašivanja deteta vrtićem

• kritikovanja ili ismevanja njegovih emocija

• dugih i emotivnih rastanaka

• obećanja koja nije moguće ispuniti

• upoređivanja sa drugom decom

Detetu je potrebno da zna da su njegove emocije prihvaćene i razumljive, čak i kada su intenzivne.

Kada potražiti stručni savet?

Iako je određeni stepen otpora očekivan, postoje situacije kada je korisno razgovarati sa stručnim licem. Ukoliko teškoće traju duže vreme, ne pokazuju znake poboljšanja ili značajno utiču na svakodnevno funkcionisanje deteta i porodice, savet psihologa ili pedagoga može da pomogne da se pronađu najbolji načini podrške. Predškolske ustanove imaju čitav tim stručnjaka koji su tu da roditelju pomognu da lako i brzo razreši sve nedoumice i poteškoće u razvoju deteta. Stručnjaci pomažu roditeljima i vaspitačima u raznim situacijama koje im se čine nerešive: teške adaptacije, nerazumevanje deteta, emocionalna nezrelost deteta, razvojni izazovi u kojima se dete ne snalazi i stagnira, govorni problemi, razne disfazije u razvoju.

Stručne službe pomažu i roditeljima dece koja pokazuju izuzetna napredovanje, kao i deci koja pokazuju specijalne veštine. Oni ih usmeravaju kako da te veštine razviju i upućuju vaspitače kako da deci pruže dodatne zadatke i rade na razvoju istih.

Rana stručna pomoć može da olakša adaptaciju i roditeljima i detetu, naročito ukoliko postoje dodatne razvojne, emocionalne ili porodične okolnosti koje utiču na proces prilagođavanja.

Teška adaptacija na vrtić može da bude izazovna i za dete i za roditelje, ali je najčešće prolazna faza razvoja. Uz strpljenje, razumevanje i podršku odraslih, većina dece uspešno prolazi period navikavanja na vrtić ivremenom počinje da se oseća sigurno, prihvaćeno i zadovoljno u novom okruženju.

Najvažnije je da roditelji imaju poverenja u dete, ali i u proces prilagođavanja. Svaki mali korak predstavlja napredak ka većoj samostalnosti i razvoju novih socijalnih veština koje će detetu koristiti tokom celog života.