Kako pripremiti dete za prvi razred?

Polazak u školu predstavlja jednu od najvećih promena u životu deteta, ali i cele porodice.

Polazak u školu predstavlja jednu od najvećih promena u životu deteta, ali i cele porodice. Za mnoge roditelje period od juna, pa pred septembar donosi uzbuđenje, ponos, ali i mnogo pitanja i nedoumica. Da li dete zna dovoljno? Da li je spremno za školu? Kako izgleda prava priprema za prvi razred osnovne škole i šta je zaista važno pre polaska?

Dobra vest je da priprema za školu ne znači da dete mora unapred da zna da čita, piše i rešava složene zadatke. Mnogo važnije od toga jesu emocionalna zrelost, samostalnost, sposobnost komunikacije i razvijene radne navike. Bitno je da roditelj zna da je dete pripremljeno, onda kada je samostalno u obavljanju osnovnih veština i znanja koje će mu koristiti u prvim đačkim danima. Najčešće su roditelji na mukama jer misle da dete mora da zna neka “specijalna” znanja, kao što su čitanje, pisanje i crtanje. I to je zamka za roditelje, ali oni mogu mirno da spavaju, jer znanja koje dete nosi iz vrtića su ona koja on ne vidi. Predškolsko dete ima znanja koja se ne uče u školi, i koja mu daju snažan podsticaj za dalja učenja.

U nastavku saznajte kako izgleda kvalitetna priprema za upis u prvi razred, koje veštine su detetu zaista potrebne i kako da ovaj veliki korak prođe sa što manje stresa.

Šta zapravo znači da je dete spremno za prvi razred?

Kada roditelji razmišljaju o tome kako pripremiti dete za školu, često se fokusiraju samo na slova i brojeve. Međutim, spremnost za polazak u školu mnogo je širi pojam.

Dete koje kreće u prvi razred ne mora da zna da čita ili piše, ali bi postepeno trebalo da razvija određene veštine koje će da mu pomognu da se lakše prilagodi školskom okruženju.

To podrazumeva:

• emocionalnu stabilnost da sklapa poznanstva sa drugom decom i svojim vršnjacima, da odreaguje na konfliktne situacije (da se skloni iz takve situacije, da samo traži rešenje za konflikt i razreši ga), da prepozna osećanje empatije (bolestan drug, dete kome je potrebna pomoć)

• osnovnu samostalnost samostalnost u smislu veština da se obuče i obuje, obavlja fiziološke potrebe, složi svoje stvari, spakuje svoju pernicu 

• sposobnost komunikacije sa vršnjacima i odraslima da u komunikaciji koristi pravila pozdravljanja i otpozdravljanja, razgovora sa vršnjacima, tako što zna da sačeka odgovor na pitanja, da postavlja pitanja i na ista odgovara, da sačeka dok drugi odgovaraju i da zna da sluša druge

• mogućnost da kratko zadrži pažnju i prati jednostavna pravila da prati pravila koja se najbolje uče kroz igre sa pravilima (ne ljuti se čoveče..), da poštuje pravila kroz postavljanje i rasklanjanje stola, prati i poštuje kućni red u svom domu, da može da isprati kratki film (od pola sata), da zadrži pažnju na nekom zadatku koji se rešava (zadatak iz listića za predškolce, tipa matematičkih zadataka, ili pronađi iste figure, ili figura i njena senka)

Drugim rečima, cilj nije da dete već zna sve što će da uči u školi, već da bude spremno da uči, sarađuje i snalazi se u novim situacijama. Da ume da se snalazi u novim situacijama, da te situacije prepozna i da ih sa lakoćom reši kroz praktične i misaone. Da može da se uklopi u različite grupe dece, da zna da ostvari komunikaciju sa decom i odraslima, da zna da čeka svoj red i shvati da postoje i druga deca, da pomogne deci kojoj je potrebna posebna podrška. 

Kada početi pripremu za upis u prvi razred?

Kada se pomene priprema za upis u prvi razred, to kod roditelja često izaziva osećaj pritiska, naročito ako dete uskoro ide na razgovor kod pedagoga i psihologa.

Ipak, priprema za školu ne počinje nekoliko nedelja pred upis. Ona se razvija godinama kroz svakodnevni život, igru, razgovor i postepeno osamostaljivanje deteta.

Veoma je važno da dete ume da iskaže svoje potrebe, razume jednostavna uputstva i zna osnovne podatke o sebi. Takođe, korisno je da može određeno vreme da se fokusira na aktivnost i da komunicira sa drugom decom bez većih poteškoća. Dete u godini pred polazak u školu ima puno veština koje su stečene u vrtiću, a za koje roditelji i ne znaju da ih deca imaju. Često roditelji deci čine “pogrešne” usluge, tipa pakuju im ranac, mažu namaz na hleb, obuvaju ih, a ne prepoznaju da deca pred polazak u školu su te veštine savladala i svakodnevno ih rade u vrtiću, oni su sposobni da ih samostalno obavljaju. 

Roditelji često zaboravljaju da su upravo svakodnevne aktivnosti najbolja priprema za školu, a to podrazumeva samostalno oblačenje, obuvanje, komunikacija sa drugom decom i odraslima, pažnja da slušaju i govore, kao i da samostalno govore u javnosti, da spremaju jednostavne obroke sa odraslima, da sređuju svoje stvari, da čiste svoje igračke, da nameštaju svoj krevet, spremaju stvari i da klasifikuju odeću, pakuju stvari za letovanje i zimovanje, pomažu u pravljenju zimnice, da vežbaju da vraćaju stvari na svoje mesto, a posebno da samostalno održavaju ličnu higijenu, da nauče pravila korišćenja stvari i predmeta stvari kao što su zajedničko čitanje priča, razgovori, crtanje, odlazak u park, društvene igre i uključivanje deteta u male obaveze u kući.

Da li dete mora da zna da čita i piše pre škole?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja roditelja i tema oko koje postoji mnogo pritiska.

Iako neka deca spontano nauče slova i da čitaju pre škole, to nije uslovza polazak u prvi razred. Stručnjaci često naglašavaju da prerano forsiranje deteta da uči, može da izazove otpor, nesigurnost ili osećaj da dete “mora“ da postiže rezultate pre nego što je za to spremno.

Mnogo je važnije razvijati osnovu za kasnije učenje kroz aktivnosti koje deluju jednostavno, ali imaju veliki značaj za razvoj. Kada postavljamo sebi pitanje šta je to najvažnije u podsticanju dece za pisanje, onda moramo da znamo da uvek mislimo na krupnu i sitnu motoriku, koja je osnov dobrog razvoja procesa pisanja. Penjanje, skakanje, trčanje su odlični podsticaji za razvoj krupne motorike mišića, a za razvoj šake i opoziciju palca i kažiprsta, koji su nam jako bitni za proces pisanja, možemo koristiti igre sa testom, nizanje nestruktuiranih materijala (prirodni materijali, drvo, led, plodovi, zrnevlje), ambalažni materijali (kutije, rolnice od ubrusa), tkanine (vez, provlačenje vunice kroz različite modele, pravljenje kolaža od krpica, šivenje odeće za lutku). Kroz ovakve aktivnosti dete razvija dobru osnovu za razvoj pismenosti i osnove prvog pisanja. 

Kroz ovakve aktivnosti dete razvija pažnju, govor, koordinaciju i radoznalost, što je često korisnije od pukog memorisanja slova.

Kako razvijati koncentraciju i pažnju?

Jedan od najvećih izazova u prvom razredu jeste sposobnost deteta da sedi, sluša i prati aktivnosti određeni vremenski period. Međutim, pažnja se ne razvija preko noći, već postepeno.

Najbolji način za razvoj koncentracije jeste igra. Dete kroz zanimljive aktivnosti prirodno uči da se fokusira, rešava problem i prati uputstva.

U tome mogu pomoći:

• društvene igre igre sa pravilima

• knjige za decu   igre prirodnim i nestruktuiranim materijalima

• crtanje igre glinom, testom u boji koje podstiču razvoj šake

• jednostavni zadaci zadaci koji traže rešavanje od jednostavnih ka složenim

• čitanje priča i razgovor o istim, kao i mogućnost da dete prepriča, glumi omiljenog junaka iz priče i pokuša da smisli priču sa drugačijim krajem, ili smisli novu priču na osnovu postojeće priče

• konstruktori, sitne kocke, Lego kocke za uzrast od 6+ godina, 

• Igre glinom i blatom, kao i prirodnim materijalima, grančice, oblice od drveta, kanapi, pravljenje kućica od istih

• seckanje sitnih delova makazama i oblikovanje kartona i papira istim

• korišćenje igle i konca za ušivanje dugmića, kao i krojenje platna i usivanje istog

• pravljanje kolaža od vunice i krpica (po šablonu i svojevoljno)

• klasifikovanje različitih materijala i predmeta u kutije ili na police

• pravljenje konstruktora po šemi (Lego kocke, slaganje po šemi)

• slagalice i puzzle

• aktivnosti koje zahtevaju strpljenje i praćenje koraka.

Sa druge strane, ukoliko dete provodi previše vremena pred ekranima, to može da oteža održavanje pažnje i koncentracije, naročito kod mlađe dece. Zato je važno pronaći balans između digitalnih sadržaja i aktivnosti koje podstiču aktivno razmišljanje i komunikaciju. Uvek treba razmišljati o tome da tokom jednog dana treba sa decom uraditi bar jednu aktivnost kojom ciljano utičemo na razvoj dečjeg razvoja, na primer, danas ćemo praviti kućicu od blata i grančica, šijemo dugmiće, pravimo činiju od gline, penjemo se na drveće, čitamo i prepričavamo priču. Naravno, deca su okružena multimedijima i moramo biti svesni da će biti vreme koje deca provode na njima, ali moramo to vreme planirati i kvalitetno organizovati, kako deca ne bi provodila vreme bez kontrole i nadzora. Balans je najbitniji, pravilno raspoređeno vreme i sadržaj.

Emocionalna priprema za prvi razred osnovne škole

Kada se govori o tome kako pripremiti dete za školu, emocionalna priprema često je važnija od akademske.

Polazak u školu za dete znači potpuno novo okruženje, nova pravila, upoznavanje učitelja i vršnjaka, ali i odvajanje od roditelja na duži period. Neka deca se brzo prilagode, dok druga mogu da pokazuju strah, nesigurnost ili da počnu da se povlače.

Zbog toga je veoma važno kako roditelji pričaju o školi. Rečenice poput „Videćeš ti kad kreneš u školu“ ili „Tamo nećeš moći kako ti hoćeš“ mogu da stvore dodatnu anksioznost i strah. Ovakve rečenice samo dodatno stvaraju konfuziju detetu, jer dete stvara predstavu kako je škola mesto gde ga čekaju strašne stvari, a to samo detu pravi dodatni strah, bez potrebe.

Mnogo bolji pristup jeste da dete školu doživljava kao novo iskustvo, mesto gde će učiti, upoznavati drugare i razvijati nova interesovanja i iskustva.

Roditelji mogu pomoći tako što će:

• postepeno uvoditi rutinu

• podsticati samostalnost

• razgovarati o detetovim osećanjima

• slušati njegove strahove bez omalovažavanja

• zajedno obilaziti školu ili pričati o tome kako izgleda jedan školski dan.

• obavezno dete upoznati sa zgradom škole, kao i izgledom učionice

• bodriti ga da je škola mesto gde stičemo znanja- Znanje je moć

• pričati da se u školi stiču prijateljstva za ceo život

• to je mesto gde su deca sigurna i poštovana

Koje navike mogu pomoći detetu pred školu?

Dobra rutina može značajno da olakša prilagođavanje na školske obaveze. Zato je korisno godinu pred polazak u školu postepeno raditi na svakodnevnim navikama i razvoju rutina i veština, koje će detetu koristit.

Detetu može značiti da nauči da:

• samostalno brine o svojoj odeći, oblači i sprema svoje stvari

• održava osnovnu higijenu

• prati pravila i raspored aktivnosti koje se smenjuju (jednostavan raspored aktivnosti)

• odlazi na spavanje u približno isto vreme

• sedi (kratko) za stolom tokom aktivnosti onoliko koliko aktivnosti koje su prilagođene uzrastu deteta traju ( za predškolski uzrast je to 30min)

• pakuje svoj ranac i pernicu, 

• sređuje sto za sobom

• namešta svoj krevet

• pomaže odraslima u čišćenju kuće, brisanje prašine, slaganje odeće i obuće

Ove male navike često imaju mnogo veći značaj nego što roditelji očekuju, jer detetu daju osećaj sigurnosti i samostalnosti.

Kako izgleda testiranje za prvi razred?

Tokom razgovora sa psihologom ili pedagogom uglavnom se procenjuju govor, pažnja, motorika, komunikacija i emocionalna zrelost deteta. Testiranje se često odvija kroz igru, crtanje ili jednostavne zadatke prilagođene uzrastu. Deci se postavljaju osnovna pitanja, dani u nedelji, godišnja doba, pitanja u vezi sa prostornom orijentacijom i slično, zaista nešto osnovno tokom čega se prate detetove emocije i fokusiranost na obavljanje zadataka.

Mnogi roditelji imaju strah od testiranja pred polazak u školu, ali važno je znati da cilj nije da dete “položi ispit“. Najvažnije je da roditelji ne stvaraju dodatni pritisak i ne predstavljaju odlazak na testiranje kao nešto strašno ili presudno.

Šta izbegavati tokom pripreme za školu?

U želji da pomognu detetu, roditelji ponekad nesvesno stvaraju dodatni stres. Poređenje sa drugom decom, forsiranje učenja ili previsoka očekivanja mogu dovesti do nesigurnosti, uticati na samopouzdanje i da dovedu do potencijalnog otpora prema školi.

Kao roditelj, važno je da imate na umu da se svako dete razvija svojim tempom. Neka deca će ranije pokazivati interesovanje za slova i brojeve, dok će drugima biti potrebna veća podrška u emocionalnom osamostaljivanju ili komunikaciji.

Priprema za školu ne bi trebalo da izgleda kao stroga nastava kod kuće, već kao postepeno razvijanje sigurnosti, rutine i pozitivnog odnosa prema učenju.

Čak i kada dete kreće u školu, igra ostaje veoma važan deo razvoja. Kroz igru deca razvijaju kreativnost, socijalne veštine, govor, i emocionalnu stabilnost regulaciju i uče kako da reše problem.

Zato nije potrebno da svaki trenutak bude “edukativan“ u klasičnom smislu. Slobodna igra, boravak napolju, druženje sa vršnjacima i maštovite aktivnosti imaju veliki značaj za razvoj deteta pred polazak u školu.