Samopouzdanje kod dece

Često se bavimo detetom kada je glasno, kada se ističe u društvu ili je nestašno, dok u drugi plan stavljamo decu koja su “dobra i mirna”.

U pojedinim situacijama tako možemo propustiti da primetimo da iza te mirnoće stoji nešto drugo, kao što su sramežljivost i povlačenje u sebe.

Samopouzdanje kod dece jedan je od najvažnijih temelja zdravog emocionalnog razvoja. Ono utiče na to kako dete vidi sebe, kako reaguje na nove situacije, kako se nosi sa greškama i koliko hrabro ulazi u svet oko sebe. 

Kada je dete sigurno u sebe, ono ne mora uvek da bude “najbolje“, dovoljno je da veruje da će pokušaj doneti napredak. U porodici, vrtiću i svakodnevnim situacijama, roditelj igra ključnu ulogu u tome kako se ovo samopouzdanje gradi, jača i oblikuje.

Samopouzdanje kod dece – zašto je važno?

Deca koja razviju zdravo samopouzdanje lakše se snalaze u novim situacijama i spremnije preuzimaju inicijativu. Ona brže uče, otvorenija su za igru sa drugom decom i lakše izlaze na kraj sa frustracijama. Samopouzdanje daje detetu osećaj da je vredno, da može nešto da uradi, da je dovoljno dobro takvo kakvo jeste. 

Ono utiče na govor, motoriku, emocionalnu stabilnost, ali i na kasniji odnos prema učenju, druženju i rešavanju problema.

Kada dete veruje u sebe, ne plaši se greške, već prihvata da je to sastavni deo učenja. Upravo ta unutrašnja sigurnost omogućava mu da se razvija svojim ritmom i da lakše formira zdravu sliku o sebi.

Kako izgleda zdravo samopouzdanje kod deteta?

Zdravo samopouzdanje ne znači da je dete uvek glasno, hrabro ili da sve obavlja bez ičije pomoći. Naprotiv, dete sa zdravim samopouzdanjem usudi se da proba, ali isto tako zna da potraži podršku kada mu je potrebna. 

U igri se vidi kada veruje u sebe. Ono pokušava da se popne uz tobogan, da reši slagalicu, da izgovori novu reč ili nauči novu pesmicu.

Dete koje ima dobru sliku o sebi ne boji se ni da pokaže emociju. Može da se razočara, zaplače, pobuni, ali se brže vraća u aktivnost kada oseti podršku odraslog. Takođe, dete koje ima zdravo samopouzdanje neće odustati posle prvog neuspeha, već će da pokuša ponovo, možda sporije, ali sa željom da dođe do cilja.

Sa druge strane, znak da je detetu potrebno više podrške može da bude:

• povlačenje iz igre

• strah od greške

• izbegavanje novih zadataka

• prevelika zavisnost od uputstava odraslih

To ne znači da je nešto loše, već samo da su detetu potrebni dodatna sigurnost i strpljenje.

Kako razviti samopouzdanje kod dece?

Samopouzdanje se razvija iz dana u dan, kroz male situacije, uobičajenu rutinu i način na koji roditelj reaguje. Detetu najviše znači kad mu dozvolite da nešto pokuša samo, čak i ako znate da neće uspeti iz prvog puta. 

Taj osećaj uspeha, praćen vašim toplim pogledom i rečima podrške, gradi nešto mnogo dublje od same veštine – gradi veru u sopstvene sposobnosti.

Ne zaboravite da mu pružite reči podrške. Važno je da dete dobija pohvalu za trud, ne za rezultat. Kada mu kažete -Baš lepo pokušavaš, ili -Vidim da si se potrudio, ono uči da je proces važniji od savršenstva. Tako razvija istrajnost, a ne strah od neuspeha.

U ovim godinama igra je najmoćnije sredstvo za razvoj samopouzdanja. Kroz igru dete bira, odlučuje, stvara i proba. Kada mu date dve igračke da izabere jednu, kada ga pustite da samo otvori kutiju ili se popne na mali jastučić, vi mu šaljete jasnu poruku -Ti to možeš.

Kako ojačati samopouzdanje kod dece?

Jačanje samopouzdanja dolazi kroz stabilnost i rutinu. Deci prija kada znaju šta mogu da očekuju i kada im je jasno šta sledi. U takvom okruženju osećaju se sigurno, a sigurnost podstiče hrabrost.

Važno je i da dete oseti da je saslušano. Kada ga pogledate u oči, odgovorite mirno na pitanja, dozvolite mu da pokaže svoje emocije i pomognete mu da ih imenuje, gradite snažnu emocionalnu osnovu. Dete koje zna da sme da plače, da se naljuti ili da se razočara, kasnije razvija zdravije obrasce ponašanja.

Još jedan važan korak je da dozvolite detetu da pravi greške. Umesto da brzo “uskočite” da mu pomognete, dajte mu prostor da samo pokuša da reši problem. Uz vašu blagu prisutnost, naučiće da je greška normalna, a svaki novi pokušaj jačaće njegovu sigurnost.

Najčešće greške roditelja koje slabe samopouzdanje deteta

Ponekad roditelji, želeći najbolje, nesvesno usmere dete ka nesigurnosti. To se najčešće dešava kada previše žure da ga zaštite. Ukoliko dete nikada ne dođe u situaciju da samo pokuša, neće razviti osećaj sopstvene sposobnosti.

Takođe, česte kritike poput -To ne radi tako ili -Pazi, pašćeš sa bicikla, mogu da stvore osećaj straha i nesigurnosti. 

Upoređivanje sa drugom decom još je jedna greška koja utiče na samopouzdanje. Svako dete ima svoj ritam, svoj karakter i svoje vreme za napredak. Kada dete stalno sluša kako je neko “bolji”, ono počinje da sumnja u sebe, čak i ako to ne govori naglas.

Roditelji ponekad postave očekivanja koja nisu u skladu sa uzrastom. Dete treba ohrabrenje, a ne pritisak. Kada se atmosfera oslobodi očekivanja, lakše raste i sigurnost.

Ako primetite da se dete povlači, boji da pokuša ili se brzo frustrira, prvi korak je strpljenje. Razgovarajte sa njim, dozvolite mu da vam pokaže šta ga muči. Ponekad je dovoljno da mu budete emocionalna podrška, da ga nežno podstaknete i da mu date vremena da se osnaži.

Ukoliko dete uporno izbegava igru, boji se vrtića ili ima teškoće u kontaktu sa drugom decom, pokušajte da razgovarate sa vaspitačem ili stručnjakom za razvoj deteta. Uz pravovremenu podršku, deca vrlo brzo napreduju i vraćaju sigurnost.

I ne zaboravite, najvažnije je da dete zna da je voljeno i prihvaćeno, bez obzira na brzinu napretka i na to koliko pokušaja mu je potrebno da nešto nauči. 

Kada ima tu sigurnu bazu, svaki sledeći korak biće sve lakši.