Prenatalni genetički testovi u trudnoći – šta su i kako se rade?

Tokom trudnoće mnogi roditelji žele da saznaju što više o zdravlju svoje bebe i načinu na koji se trudnoća razvija.

Savremena medicina danas omogućava različite prenatalne genetičke testove koji pomažu lekarima da procene da li postoji povećan rizik za određene genetičke ili hromozomske promene kod ploda.

Najčešće se procenjuje rizik za hromozomske poremećaje kao što su Daunov sindrom (trisomija 21), Edvardsov sindrom (trisomija 18) i Patauov sindrom (trisomija 13). 

Važno je napomenuti i da većina trudnoća protiče potpuno uredno i da prenatalni testovi ne znače uvek da postoji problem. Njihova uloga je prvenstveno da pomognu lekarima da ranije procene rizik i pažljivije prate razvoj bebe.

U nastavku saznajte sve detalje o prenatalnim periodu i testovima u trudnoći, šta su, kako se rade i u kojoj nedelji trudnoće treba da se obave.

Kako nastaju hromozomske promene tokom trudnoće?

Svaka ćelija ljudskog tela sadrži 46 hromozoma, raspoređenih u 23 para. Polovinu hromozoma nasleđujemo od majke, a polovinu od oca. Tokom stvaranja polnih ćelija i procesa oplodnje može da dođe do greške u raspodeli hromozoma, što dovodi do pojave koja se naziva aneuploidija, odnosno promena u broju hromozoma.

I do je ključno i za genetičke testove. Savremena prenatalna dijagnostika zasniva se na kombinaciji ultrazvučnih pregleda, biohemijskih analiza iz krvi trudnice i analize fetalnog DNK materijala. 

U zavisnosti od vrste testa, oni mogu da procene verovatnoću genetičkog poremećaja ili ga sa velikom sigurnošću potvrde.

Najpoznatiji primer je trisomija, stanje u kojem postoji jedan dodatni hromozom u paru.

Najčešće trisomije koje se mogu otkriti prenatalnim testovima su:

• trisomija 21 – Daunov sindrom

• trisomija 18 – Edvardsov sindrom

• trisomija 13 – Patauov sindrom.

Rizik od ovih promena prirodno raste sa starošću majke, jer sa godinama raste verovatnoća greške u razdvajanju hromozoma tokom procesa mejoze.

Na primer, procenjuje se da je učestalost Daunovog sindroma približno:

• oko 1 na 1250 trudnoća kod žena od 25 godina

• oko 1 na 350 trudnoća kod žena od 35 godina

• oko 1 na 100 trudnoća kod žena od 40 godina.

Ovi podaci koriste se kao deo matematičkih modela koji pomažu lekarima da izračunaju individualni rizik za svaku trudnicu.

Vrste prenatalnih genetičkih testova

Prenatalni testovi mogu se podeliti u dve osnovne grupe:

Skrining testovi su bezbedni i neinvazivni, dok dijagnostički testovi uključuju uzimanje uzorka iz materice i zbog toga nose mali rizik od komplikacija.

Kada se rade prenatalni genetički testovi?

Različiti prenatalni testovi rade se u različitim fazama trudnoće. Pregled najčešćih testova i perioda kada se izvode prikazan je u tabeli.

Ovaj raspored omogućava lekarima da procenu rizika započnu već u ranom prvom trimestru trudnoće.

Skrining testovi u trudnoći

Skrining testovi su u potpunosti bezbedni i neinzazivni. Oni daju procenu rizika za hromozomske poremećaje, ali ne daju sigurnu dijagnozu. 

Double test

Double test predstavlja skrining u prvom trimestru i radi se između 11. i 13. nedelje trudnoće.

Test kombinuje:

• biohemijsku analizu krvi trudnice

• ultrazvučni pregled ploda.

U krvi se određuju hormonski markeri PAPP-A i slobodna beta podjedinica hCG, dok se ultrazvučno meri nuhalna translucencija (NT) – debljina potkožnog prostora na vratu fetusa.

Kombinovanjem ovih parametara sa starošću trudnice i gestacijskom starošću trudnoće izračunava se statistički rizik za hromozomske anomalije.

Triple i quadruple test

Ovi testovi rade se u drugom trimestru, najčešće između 15. i 20. nedelje trudnoće.

Triple test meri tri biohemijska markera:

• alfa-fetoprotein (AFP)

• hCG

• estriol

Quadruple test uključuje i dodatni marker inhibin A.

Ovi testovi procenjuju rizik za Daunov sindrom I defekte neuralne cevi (na primer spina bifida).

NIPT – neinvazivni prenatalni genetički test

Jedan od najmodernijih skrining testova je NIPT (Non-Invasive Prenatal Testing).

Ovaj test analizira slobodnu fetalnu DNK (cffDNA) koja cirkuliše u krvi trudnice i potiče iz ćelija posteljice.

Zanimljiv stručni podatak je da fetalni DNK čini približno 3–13% ukupnog slobodnog DNK u krvi trudnice, što je dovoljno da savremene metode sekvenciranja DNK mogu analizirati genetički materijal ploda bez invazivne procedure.

Zahvaljujući tome NIPT testovi imaju veoma visoku osetljivost za najčešće trisomije:

• više od 99% za trisomiju 21

• oko 97–99% za trisomiju 18

• oko 90–95% za trisomiju 13.

Ipak, važno je naglasiti da je NIPT skrining test, pa pozitivan rezultat zahteva potvrdu dijagnostičkom analizom.

Zašto se fetalni DNK nalazi u krvi majke?

Možda ste se pitali kako je moguće da se DNK ploda nalazi u krvi majke? Prisustvo fetalnog DNK u krvi trudnice posledica je prirodnog procesa obnavljanja ćelija posteljice. Ćelije trofoblasta, koje grade posteljicu, tokom trudnoće se stalno obnavljaju i oslobađaju male fragmente DNK u krvotok majke.

Ovi fragmenti nazivaju se cell-free fetal DNA (cffDNA). Zanimljivo je da se fetalni DNK može detektovati u krvi majke već oko 10. nedelje trudnoće, dok se nakon porođaja brzo uklanja iz majčinog krvotoka i to obično u roku od nekoliko sati.

Ovo otkriće predstavljalo je veliki napredak u prenatalnoj medicini jer je omogućilo razvoj bezbednih i neinvazivnih prenatalnih genetičkih testova.

Dijagnostički prenatalni genetički testovi

Dijagnostički testovi uključuju uzimanje uzorka iz materice i zbog toga nose mali rizik od komplikacija. Obuhvataju direktnu analizu fetalnih ćelija ili DNK, te daju sigurnu dijagnozu.

Amniocenteza

Amniocenteza se najčešće radi između 15. i 20. nedelje trudnoće.

Tokom procedure lekar tankom iglom, uz kontrolu ultrazvuka, uzima mali uzorak amnionske tečnosti (plodove vode). U toj tečnosti nalaze se fetalne ćelije koje se zatim analiziraju u laboratoriji.

Analizom se može utvrditi:

• broj i struktura hromozoma

• određene genetičke mutacije

Rizik od spontanog pobačaja nakon amniocenteze procenjuje se na približno 0,1–0,3%.

Biopsija horionskih čupica (CVS)

Biopsija horionskih čupica može da se uradi ranije, između 10. i 13. nedelje trudnoće.

Tokom procedure uzimaju se ćelije iz posteljice (horionskih čupica) koje imaju isti genetički materijal kao fetus.

Prednost ove metode je ranije dobijanje rezultata, ali se primenjuje samo kada postoji medicinska indikacija.

Kako tumačiti rezultate testova?

Rezultati skrining testova obično se prikazuju kao odnos verovatnoće.

Na primer:

• 1 : 1000 – nizak rizik

• 1 : 100 – umeren rizik

• 1 : 50 – povećan rizik

Nakon dobijanja rezultate, mnoge trudnice se uznemire i zabrinu. Važno je naglasiti i razumeti da povišen rizik ne znači automatski da fetus sigurno ima genetički poremećaj, već da je verovatnoća veća nego u opštoj populaciji. 

U takvim situacijama lekar može da preporuči dodatne dijagnostičke testove kada je to potrebno.

Zašto su prenatalni genetički testovi važni?

Prenatalni genetički testovi omogućavaju roditeljima da budu bezbrižni tokom trudnoće, kao i lekarima da ranije otkriju moguće hromozomske anomalije, pažljivije prate trudnoću i planiraju adekvatnu medicinsku negu nakon rođenja deteta.

Poslednjih decenija, napredak molekularne biologije i genetičke dijagnostike značajno je unapredio prenatalnu medicinu. 

Danas je moguće da dobijemo mnogo više informacija o razvoju bebe nego ikada pre, ali je važno da se rezultati testova uvek tumače uz stručni savet lekara ili genetičkog savetnika.