Kako naučiti dete da čita na najlakši način?

Jedan od najvažnijih koraka u razvoju deteta jeste proces učenja da čita.

Za neke mališane ono dolazi spontano, dok je drugima potrebno više vremena, vežbe i strpljenja. Roditeljima je ovaj prelazak deteta iz vrtića u školu najčešće težak baš zbog početnog čitanja i pisanja. 

Zbog toga se mnogi roditelji pitaju kako naučiti dete da čita na najlakši način i kada je pravi trenutak da se sa tim započne. Pritisak koje dete trpi zbog straha roditelja kako će dete naučiti da čita, kao i da li će stići svoje vršnjake je ogroman. Zato se uvek savetuje da roditelji ne prave dodatni pritisak koji može samo da oteža ovaj proces. Ceo prvi razred dete uči da čita i piše, i to roditelji moraju da znaju. Kada smo sigurni da će svako dete na kraju ovog poglavlja znati da čita i piše, onda je jasno da je stres i pritisak nepotreban.

Naime, kao i za većinu stvari, dete ne treba upoređivati sa drugom decom. Ne postoji univerzalna metoda koja odgovara svakom detetu. Najbolji rezultati postižu se kada se učenje prilagodi uzrastu, tempu razvoja i interesovanjima deteta. Kroz igru, kratke aktivnosti i pozitivno iskustvo čitanje može da postane zabavno, umesto još jedna obaveza koju treba dete da ispuni.

Ostanite sa nama do kraja teksta i saznajte kako da vaše dete nauči da čita bez stresa i nelagode.

Kada je pravo vreme da dete nauči da čita?

Najbolje vreme za učenje slova i čitanja je predškolski i rani školski uzrast, kao što je i predviđeno školskim sistemom. Ne treba da vas brine što neka deca pre vašeg savladaju čitanje, jer svako dete je individualno i ima svoj razvojni put.

Roditelji često brinu da li treba da počnu sa učenjem čitanja pre polaska u školu ili da taj zadatak prepuste učiteljima. Ukoliko dete želi da nauči čitanje, ne treba ga u tome sprečavati, ali je svakako bolje kada to rade učitelji, koji su obučeni da nauče decu postepenom čitanju. Proces čitanja i pisanja su uzajamno povezani. Često roditelji imaju osećaj da je deci preteško u školi u prvom razredu, i da njihova deca to ne mogu da izdrže. Istina je malo drugačija. Deci je proces učenja čitanja i pisanja samo u početku težak dok ne shvate kako se reči grupišu i iščitavaju. Posle ovog početnog šoka i za decu i za roditelje, sve je mnogo lakše.

Istina je da svako dete ima svoj tempo razvoja. Neka deca već sa pet godina pokazuju veliko interesovanje za slova i reči, dok druga tek tokom prvog razreda razviju sigurnost u čitanju. Postoje deca koja znaju da prepoznaju slova sa pet godina, ali ne znaju da čitaju, ili čak i kada znaju da čitaju ne razumeju pročitano. Ovaj proces se kod dece do sedme godine polako utvrđuje i sa sedmom godinom dete počinje početno čitanje i razumevanje pročitanog. 

Mnogo je važnije da dete razvije ljubav prema knjigama, slušanju priča i jeziku nego da što ranije savlada tehniku čitanja.

Kako naučiti dete da čita na slogove?

Jedna od metoda koja se najčešće preporučuje jeste učenje čitanja na slogove.

Umesto da dete pokušava da pročita celu reč odjednom, ono najpre uči da spaja slova u manje celine, odnosno slogove, i to pevušenjem.

Na primer:

MA-MA

TA-TA

LO-PTA

BA-NA-NA

Na ovaj način dete lakše razume vezu između slova i glasova, a čitanje postaje sigurnije i manje naporno. Važno je da dete “veže” slogove time što produžava prvi pročitani i time dobija vreme da uoči slova narednog sloga.

Posebno je važno da dete ne požurujete. Kada dobro savlada slogove, dete uči kratke reči:

MIŠ

JEŽ

ŽABA

PERO

Dakle, azbuku stavite na vidljivo mesto kako bi dete u svakom momentu moglo da se osloni na izvore, napišete na papiru kratke reči sa po dva sloga i sa detetom polako i podsticajno krenete u pevušenje slogova. 

Jako je važno da svaki slog bude pročitan sporo, sa dugim izgovorom kako bi dete imalo kontinuitet u ušima i kako ne bi došlo do zaboravljanja prvog sloga. Ako mu čitate polako Maaa-maaa, detetu će ostati u ušima zvuk prvog sloga i povezaće dvosložnu reč. 

Vežbanje ne treba da traje duže od desetak minuta, potom pravite pauzu za igranje napolju i ponavljate vežbice svakih par sati.

Kako naučiti dete da tečno čita?

Tečno čitanje se ne razvija preko noći. Nakon što dete nauči da prepoznaje slova i slogove, potrebno je vreme kako bi čitanje postalo prirodnije.

Najviše pomaže redovna vežba kroz kratke tekstove prilagođene uzrastu i podvlačenje teksta štapićem ili olovkom jer se time pažnja fiksira na red i oči ne “lete” po stranici.

Dobro je da dete svakodnevno čita desetak minuta, umesto da jednom nedeljno vežba sat vremena. Kratke, ali redovne aktivnosti mnogo efikasnije razvijaju sigurnost u čitanju. Ovo je zlatno pravilo za razvoj čitanja. Svaki dan pomalo i dete vrlo brzo kreće u samostalno čitanje. Čitanje se ne može kampanjski učiti, jer deca zahtevaju kontinuitet u vežbanju, a posebno u razvoju početnog čitanja.

Važno je i da roditelji budu strpljivi i ne prekidaju dete nakon svake greške. Čak su roditeljski prekori kontrproduktivni, jer se dete oseća kao da nešto nije dobro uradilo. Tada dete može da se povuče i da ne želi sa roditeljima da čita. Zato je najbolje bodriti dete i kada pogreši, pokazati razumevanje za to što je detetu teško da pročita složene reči i rečenice. Cilj nije savršenstvo, već postepeno sticanje sigurnosti.

Kako naučiti dete da čita sa razumevanjem?

Mnogi roditelji primete da dete može tečno da pročita tekst, ali ne zna šta je upravo pročitalo. Čitanje sa razumevanjem razvija se postepeno i zahteva više od samog prepoznavanja reči.

Nakon zajedničkog čitanja možete da postavite detetu jednostavna pitanja poput:

• Ko je glavni junak priče?

• Šta se dogodilo na početku?

• Kako se priča završila?

• Zašto je lik doneo određenu odluku?

• Šta bi ti uradio na njegovom mestu?

• Hajde ispričaj mi priču sa drugačijim krajem..

• Kaži mi koji ti je omiljeni junak 

• Ispričaj mi kako bi ti uradio da si na mestu nekog junaka

Na taj način dete uči da razmišlja o pročitanom, a ne samo da izgovara reči.

Kako naučiti dete da brzo čita?

Brzina čitanja ne bi trebalo da bude prvi cilj, ali se brzo čitanje može postići jedino upornim vežbanjem i svakodnevnim radom. Mnogo je važnije da dete pravilno i sa razumevanjem pročita tekst nego da čita veoma brzo, ali brzinu možete vežbati s detetom tako što ćete najpre sporo vući olovku ispod teksta a potom svakog dana malo brže. 

Tokom čitanja dete prati olovku ili štapić ispod teksta koji određuje brzinu. Podvlačenjem teksta postižete da detetu fokus ne odluta, da prati samo redove a brzinu usklađujete prema uvežbanosti.

Čim vidite da preskače reči ili se muči da pročita, vratite se na sporije podvlačenje. Hrabrite dete da ni odrasli ne mogu da nešto brzo pročitaju. Nemojte se vraćati na delove koji su detetu teški. Prođite kroz te delove za dan ili dva, jer je vrlo moguće da će isti deo dete sutra pročitati bez problema. Napravite pauzu kada vidite da je detetu teško i da je teško nastaviti dalje. Te pauze su jako bitne, jer pružaju detetu mogućnost da se odmore. Deca posle kraćih pauza bolje čitaju, sigurniji su i bolje napreduju.

Kada dete stekne sigurnost u čitanju, brzina će se prirodno povećavati kroz svakodnevnu praksu. Ukoliko forsirate dete da brzo čita, možete da izazovete kontraefekat i da ono počne da preskače reči, postane nesigurno i razvije animozitet prema čitanju.

Zbog toga stručnjaci preporučuju da se najpre razviju tačnost i razumevanje, a tek zatim brzina.

Kako najlakše naučiti dete da čita i piše?

Čitanje i pisanje razvijaju se uporedo i međusobno se dopunjuju. Dobar način jeste da dete, pored čitanja, svakodnevno piše kratke reči, svoje ime, nazive omiljenih životinja ili predmeta koje vidi oko sebe. Sve treba da se odvija kroz igru i spontan, podsticajan rad i obavezno uz pomoć azbuke koja je postavljena na vidno mesto tokom rada.

Detetu treba zalepiti na zid ili dati veliku kartu slova u koju može uvek da pogleda jer uz izvore se oseća sigurnije i uvek može da se podseti. Možete napraviti i kartu slova i pojmova, tako što ćete svako početno slovo napisati, a ispod simbol predmeta

Možete dodati i deo gde ćemo staviti zabavne i jednostavne rečenice prilagođene deci za lakše pamćenje svakog slova.

Kroz ovakve aktivnosti dete bolje pamti slova, razvija finu motoriku i lakše povezuje glasove sa njihovim zapisom.

Najbolje rezultate daju igre koje uključuju:

• kartice sa slovima

• magnetna slova

• slaganje reči

• slikovnice

• edukativne radne listove

• kratke priče prilagođene početnicima

Uključivanje starijeg deteta ili vršnjaka takođe može mnogo da pomogne jer deca deci jako lepo znaju da približe školske izazove, bez tenzije koje im odrasli prave.

Koje greške roditelji najčešće prave?

U želji da pomognu detetu, roditelji ponekad nesvesno otežaju proces učenja.

Najčešće greške su:

• poređenje deteta sa vršnjacima

• predugo vežbanje koje dovodi do zamora

• ispravljanje svake sitne greške

• insistiranje na brzini umesto na razumevanju

• stvaranje pritiska da dete što pre pročita celu knjigu

Dete koje uči u prijatnoj atmosferi obično napreduje sigurnije od deteta koje oseća stalni pritisak.

Bez pritiska, malo po malo svakog dana kroz igru i pohvale i dete će samo početi da se posvećuje jer je u sigurnoj zoni.

Učenje čitanja u vrtiću, da ili ne?

Kao dugogodišnji vaspitač nikada roditeljima ne savetujem da decu forsiraju početnom čitanju. Sa decom se treba igrati igara koje su prilagođene uzrastu predškolca a to su:

• Na slovo, na slovo ( deca na zadato slovo izgovaraju reči koje počinju tim slovom)

• Brojalice ( deca vežbaju izgovaranje brojalica različitim tempom i brzinom)

• Imenovanje predmeta, pravljenje rečenica (jedan predmet se imenuje i dete smišlja priču o njemu)

• Priče po slikama (dete gleda slike i smišlja priču po slikama)

• Prepoznavanje slova i njihovo iscrtavanje

Ako dete pokazuje interesovanje za čitanje, to ne treba prekidati, jer postoje deca koja nauče čitanje uz stariju braću i sestre, bake i deke. Nikako ne teba vršiti pritisak na dete da u predškolskom uzrastu uči da čita. Raditi na razvoju fine motorike šake i pravilnom držanju olovke je jedan od najvažnijih zadataka za vaspitače i roditelje. Najbolje vreme je učenje čitanja u sedmoj godini, i nije uopšte slučajno što je taj period krucijalan za razvoj veštine čitanja i pisanja. Postoje periodi u razvoju dece koji se ne mogu preskočiti, a ni prevremeno uraditi. Tako je progovaranje, puzanje, hodanje, čitanje, pisanje. 

Kako motivisati dete da zavoli čitanje?

Ljubav prema knjigama razvija se mnogo pre nego što dete nauči samostalno da čita, iako mnogi čitanje povezuju sa pripremom u prvi razred.

Zajedničko čitanje priča, razgovor o ilustracijama i odlazak u biblioteku mogu da pomognu da dete knjige poveže sa lepim iskustvom. Nakon čitanja, dajte detetu zadatke i pitanja, postavljajte pitanja poput: Šta bi ti uradio/la u toj situaciji? Kako si se osećao/la dok je junak ovo prolazio? Šta te je iznenadilo? Napravite jednu rutinu gde ćete sa decom svakoga dana čitati dečije knjige, časopise, enciklopedije ili ono što ih najviše zanima i raduje. Pronađite svoj kutak gde ćete sa svojom decom čitati i tako stvoriti ljubav prema pisanoj reči. Danas deca sve manje čitaju, a mi smo tu da ih vratimo na put knjige.

Kroz ovu igru uloga može drastično da se poveća interesovanje za dalje čitanje, a kada čitanje postane deo istraživanja i igranja, a ne školski zadatak, mnogo je veća verovatnoća da će dete razviti trajnu naviku čitanja.

Ukoliko se pitate kako da naučite dete da čita na najlakši način, najvažnije je da pratite njegov tempo i da učenje učinite zanimljivim. Čitanje na slogove, kratke svakodnevne vežbe i razgovor o pročitanom predstavljaju najbolju osnovu za razvoj sigurnog i tečnog čitanja. Hrabrite svoju decu u početnom čitanju, pravite pauze i setite se da je igra pokretač svega. Kada se umore i kada im nešto teško ide, igrajte se sa njima. Ako danas čitanje ide teško, sutra će biti mnogo lakše. Roditeljima nije lako na ovom putu, posebno ako imaju više dece koja idu u školu. Mnogo je obaveza, ali ako se sve rasporedi i vežba svakodnevno, ne javljaju se rupe u znanju i rezultati su mnogo bolji, a deca sigurnija i uspešnija.

Zapamtite da cilj nije da dete što pre pročita što više reči, već da razume ono što čita i da u knjigama pronađe zadovoljstvo. Zato, čitajte deci svakodnevno, vodite ih u biblioteku, hrabrite ih i hvalite greške jer su one put do učenja, okružite ih knjigama i stalno razgovarajte sa njima o radnji knjige i junacima. 

Upravo takav pristup stvara dobre čitaoce i razvija ljubav prema učenju koja traje godinama.